Euroliga

Male tajne velikog majstora: “Sebičnost ne vodi nigdje”

Ako postoji netko ko odlično poznaje psihologiju igrača, način na koji ih motivira i kako da ih usmjeri na pravi put i da zajedno ostvaruju uspjehe onda je to bez sumnje Željko Obradović.

U serijalu Eurolige “Trenerski kut” je upravo pričao o svemu tome, o malim tajnama košarke.

– Kada pričam sa igračima ima jedna vrlo važna stvar koja mi je uvijek u glavi – svi smo mi ljudi. Pokušavam da im pokažem poštovanje. Točno je, ja sam trener, ali sam u isto vrijeme običan čojkek, baš kao i oni. Znaju da mogu da računaju na mene u svakom trenutku, da sam tu da im pomognem sa svim problemima. Najbolji prijatelji su mi moji igrači, provodimo toliko vremena zajedno i nemoguće je da bude drugačije. Volim da ih slušam, da razgovaram sa njima o svemu, kako o stvarima na terenu, tako i van. Pametni su, ponekad žele da pitaju nešto što ne bi pred ostalim suigračima, pa dođu kod mene da pričamo, svaka nova ideja je dobrodošla – priča Obradović.

Kao glavnu stavku svog posla ističe poznavanje igrača.

– Morate ih poznavati i da znate kako da reagirate na svaku situaciju. Imate 12 ljudi, 12 različitih karaktera. Sa nekima morate da budete čvrsti, sa nekima mekši. Najbitnije je da na kraju dana razumiju da to radite da bi svi bili bolji.

Mnogi košarkaši su imali priliku da na svojoj koži osete bes i ljutnju srpskog stručnjaka.

– Naš posao je stresan, moramo brzo da razmišljamo, da brzo donosimo odluke, kako mi treneri, tako i igrači. Svjestan sam da ponekad pređem granicu, ali kada to učinim nemam problem da se ispričam i da kažem igraču “Pogriješio sam, rekao sam nešto što nije trebalo. Poznaješ me i znaš da to nisam uradio namjerno, ponio me trenutak”. Neću to promijeniti sigurno, sama igra je vrlo emotivna i ne možeš sve kontrolirati. Hoću raditi  posao na najbolji način, da pomognem timu, ponekad to zahtjeva agresivnost. Možda to neke čudi, ali je to nešto između mene i tog igrača i obojica znamo zbog čega se to dogodilo. Oni me poznaju, znaju da sam direktan i nema izgovora. Ako neko ne daje 100 posto sebe na treningu ili utakmici stavim im to do znanja.

Poznat je Željko kao neko ko na isti način pristupa treningu i samom meču.

– Dati 100 odsto nije samo pitanje fizičkog, već i mentalnog aspekta. Svi moraju da budu na istom. Ako ja nisam koncentrisan, onda je tim u problemu, tako pripremam i sebe i igrače. U isto vreme se trudim da ih opustim i da skinem taj nepotreban pritisak, ali s vremena na vreme moram da ih podsetim na ozbiljnost situacije. Recimo, u predsezoni u Zadru na jednom meču sam se posle par minuta okrenuo ka klupi i pitao “Šta sad? Da zamenim celu petorku?”. Zaslužili su to, nisu bili koncentrisani.

Bez obzira na sve to, svestan je da se greške dešavaju.

– Čak i kada je koncentracija na maksimumu, greške se dogode. Na treningu i na utakmici imamnogo grešaka. Čak i kada nekome izgleda da smo imali perfektan meč, mi primetimo dosta grešaka. Zato je najbolji način da im to pokažeš na snimku, da vide i sami i da se postaraju da se to ne ponovi. Postoji velika razlika između greške koja se dogodi i one koja se ponavlja stalno. Zbog toga morate da razumete igrače i da ih naučite da ne ponavljaju greške. Iz tog razloga često pričam sa igračima koji su na klupi, a ne na terenu. Pokušavam da ih pripremim kako ne bi ponavljali te greške.

Kao mantru i nešto čime se vodi tokom cele karijere Obradović izdvaja samo jednu reč – tim!

– Na vrhu svega toga postoji jedna linija koja ne smije riječi  – sebičnost! Svaki igrač koji želi dobre stvari za sebe, mora raditi dobre stvari za tim. Ako vidim nekoga tko je sebičan, odmah reagiram, izvadim ga iz igre ili prekinem trening. Kod mene sebičnost nije dozvoljena i to je nešto što pred početak svake sezone ponavljam igračima. Kažem im “Momci, imamo neka pravila, moramo da budemo tim, da razmišljamo na isti način. Uvijek! Ukoliko imate problem sa tim, vrata su tamo i možete izaći odmah”. Tako je od prvog dana, prosto je, ali je od krucijalne važnosti. Naravno, normalno je da svaki igrač ima lične ambicije, da postiže poene i da radi stvari na terenu. I naravno da želiš takve ambiciozne igrače gladne uspjeha. Međutim, postoji linija između ambicije i sebičnosti i ponavljam, ta linija kod mene ne smije priječi. Na pitanje zašto igraš košarku odgovor uvijek treba da bude isti – zbog tima – zaključio je Obradović

Izvori: Euroliga i “Sfera”.

Oglasi

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s